У савременом демократском друштву, правосуђе, као главни и најзначајнији носилац судске гране власти, има веома важну улогу. Пре свега, контролише да ли су закони и други општи акти, које доносе законодавна и извршна власт, у складу са општим начелима и уставним принципима на којима је изграђена једна савремена држава, као и са осталим законима и општим актима. Надаље, правосуђе контролише и да ли се избор носилаца функција остале две гране власти врши у складу са важећим правилима. Највидљивија функција правосуђа је, свакако, надзор над применом закона од стране државе и осталих лица, који се врши доношењем судских одлука у најразличитијим областима права, а чија је основна функција заштита три веома битна начела на којима је утемељено свако модерно демократско друштво, а то су начело заштите људских права појединаца, начело законитости и начело заштите друштва од социјално девијантних и криминалних понашања појединаца.

У вршењу ових функција, правосуђе јесте самостално, и независно у доношењу одлука из свог домена али није изоловано од осталих грана власти, нити им је надређено или подређено. Тако, правосуђе има право да контролише рад и уставност и законитост аката законодавне власти, али са друге стране, законодавна власт има право да уређује и организује правосудни систем, и бира и разрешава носиоце правосудних функција и надзире њихов рад. Одлуке органа извршне власти подлежу оцени од стране судова, али, са друге стране, материјалне услове за рад правосуђа и друге организационе послове обезбеђује извршна власт.

Дакле, из напред наведеног може се закључити да је улога правосуђа у савременом друштву, као регулатора функционисања друштва и државе, незаменљива, и да његовим јачањем долази до јачања и напретка и државе и друштва у целини.

Суд је институција којој је поверено вршење судске функције, тј. решавање спорних случајева у области грађанског, кривичног, међународног права или у некој другој области где се могу јавити спорови. Најчешће се под судом подразумева државни орган, који се налази у саставу судства као једне од три гране власти, али суд може постојати и као међународни, суд неке недржавне организације (судови части професионалних организација нпр.) или привремени, специјални суд.

Судови у оквиру државног система имају различито уређење од државе до државе, али се генерално прави разлика између првостепених и другостепених (апелационих) судова, тј. судова који примарно решавају ствар и судова који решавају по правном леку, тј. жалби. Најчешће постоји и трећи степен у виду врховног суда државе, који је обично касационог карактера и не улази у чињенично стање.



Зграда Врховног касационог суда Републике Србије

Могу постојати и издвојени војни судови са сопственом хијерархијском организацијом. Постоји тенденција специјализације судских органа (то као традиција постоји у Великој Британији) према врсти спора, што има за циљ ефикаснији рад судова.

Према општеприхваћеним стандардима, судови морају бити независни од спољашњих утицаја и судити искључиво по уставу и закону.

Међународни судови могу се основати на различите начине и имају различите задатке. То могу бити судови установљени сагласношћу држава и са широком надлежношћу (нпр. Међународни суд правде), судови установљени за контролу спровођења одређених међународних докумената (нпр. Европски суд за људска права), специјализовани судови за одређену област (нпр. Међународни кривични суд) или пак ад хок судови за одређену сврху (нпр. Хашки трибунал).

Надлежност, уређење и правила поступка пред овим судовима обично се одређују у оснивачким актима и разликују се од суда до суда. Често овде долази до конвергенције утицаја европско-континенталног и англосаксонског права.



Зграда Европског суда за људска права у Стразбуру

Суд је државни орган који се налази између најмање две стране у спору, те у одређеном поступку, оцењујући чињенице, доказе и сл. доноси одлуку (пресуду, решење и сл. ). Судски поступци воде се у Основним, Вишим, Апелационим и Врховном касационом суду.

Грађански поступци су у вези са: одређивањем мера заштите од насиља у породици, развода брака, поверавања деце, утврђивања брачне тековине, воде се у општинском/основном суду у месту где тужени има пребивалиште. У случају развода брака надлежан је суд места где су брачни другови имали задње заједничко пребивалиште или где тужени има пребивалиште, а у поступку за промену одлуке о висини издржавања, у месту где издржавано лице има пребивалиште или где тужени има пребивалиште. Кривични поступци се воде пред општинским/основним судовима места где је дело извршено.

У Вишим судовима се воде кривични поступци за одређена, тешка кривична дела (силовање, убиство, разбојништво) када је запрећена казна затвора преко 10 година, према месту где је дело извршено. Уколико поднесете приватну тужбу или оптужни предлог суду који није надлежан, тај суд ће, по службеној дужности, доставити вашу тужбу или оптужни предлог надлежном суду. Жалбу на одлуку Основног суда решава Виши суд, а жалбу на одлуку Вишег суда решава Апелациони суд који решава и по ревизији.