Ванпарнични поступак је регулисан Законом о ванпарничном поступку по којем судови опште надлежности поступају и одлучују о личним, породичним, имовинским и другим стварима које се по овом или другом закону решавају у ванпарничном поступку.

Ванпарнични поступак се може покренути по предлогу предлагача али и по службеној дужности (лишење пословне способности, задржавање у неуропсихијатријској установи, продужење родитељског права, расправљање заоставштине).

 

СТРАНКЕ У ВАНПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ

Предлагач је лице по чијем предлогу је поступак покренут и о чијим се правима или правним интересима одлучује у поступку.

Противник предлагача је лице против кога је поднет предлог и према коме се право или правни интерес предлагача остварује.

 

ОДЛУКЕ И ПРАВНИ ЛЕКОВИ

Све одлуке ванпарничног суда имају облик решења. Рок за жалбу износи 15 дана, ако законом није другачије одређено.

 

ВРСТЕ ВАНПАРНИЧНИХ ПОСТУПАКА

Уређење личних стања:

1. Лишења пословне способности - У овом поступку суд испитује да ли је пунолетно лице у стању да се само брине о својим правима и интересима. Поступак је хитан. Суд га покреће и води по службеној дужности, као и по предлогу органа старатељства, брачног друга, детета или родитеља лица коме треба ограничити или га лишити пословне способности. Када суд, на основу налаза лекара, нађе да постоје потребни услови, он ће то лице лишити пословне способности потпуно или делимично. Кад престану разлози због којих је лице лишено пословне способности, суд ће по службеној дужности или по предлогу органа старатељства или других наведених лица донети решење о враћању пословне способности.

2. Задржавање у неуропсихијатријској организацији - У овом поступку суд одлучује о смештају и задржавању душевно болесног лица у одговарајућој здравственој организацији кад је због природе болести неопходно да то лице буде ограничено у слободи кретања или општења са спољним светом. Време задржавања у здравственој организацији не може бити дуже од године дана. Ово време се може и продужити, али суд такође, може одлучити да лице буде пуштено из здравствене организације и пре истека времена одређеног за задржавање. Против решења суда о смештају лица у здравствену организацију то лице може изјавити жалбу без обзира на своје душевно стање.

3. Проглашење несталог лица за умрло и доказивање смрти - У овом поступку суд одлучује о проглашењу несталог лица за умрло и утврђује смрт лица за које о чињеници смрти нема доказа предвиђених законом. За умрло се може огласити лице: о чијем животу за последњих 5 година није било никаквих вести, а од чијег је рођења протекло 70 година; о чијем животу за последњих 5 година није било никаквих вести, а околности под којима је нестало чине вероватним да више није у животу; које је нестало у бродолому, саобраћајној несрећи, пожару, поплави, земљотресу или у каквој другој непосредној смртној опасности, а о чијем животу није било никаквих вести за 6 месеци од дана престанка опасности; које је нестало у току рата увези са ратним догађајима, а о чијем животу није било никаквих вести за годину дана од данапрестанка непријатељства. Предлог за проглашење несталог лица за умрло може поднети свако лице које за то има непосредни правни интерес, као и јавни тужилац. У решењу којим се лице проглашава за умрло, означава се дан и час који се сматра као време смрти несталог (уколико је то могуће). Ако се лице које је проглашено за умрло лично јави суду, суд ће, по утврђивању његовог идентитета, своје решење укинути.
 


Уређење породичних односа:

1. Продужење родитељског права - У овом поступку суд одлучује о продужењу родитељског права после пунолетства детета. Утврђује се душевно и физичко стање детета и његова способност да се само стара о својој личности, правима и интересима. Дете у поступку заступа посебан старалац. Суд обавезно саслушава родитеље, а орган старатељства даје своје мишљење.

2. Лишење и враћање родитељског права - Овај поступак је хитан и у њега мора бити укључен орган старатељства који помаже суду у прибављању потребних доказа. Суд саслушава родитеље, а дете само ако је то неопходно. Исти поступак важи за врађање родитељског права.

3. Давање дозволе за ступање у брак - У овом поступку суд одлучује о дозволи за закључење брака између одређених лица (нпр. малолетника) кад се због законом прописаних услова пуноважан брак између њих може закључити само на основу дозволе суда. Поступак се покреће на предлог тог лица и треба да садржи личне податке о лицима која желе да закључе брак. Суд решењем дозвољава закључење брака.
 

Уређење имовинских односа:

1.
Расправљање заоставштине - У овом поступку суд утврђује ко су наследници умрлог, која имовина сачињава његову заоставштину и која права припадају наследницима. За расправљање заоставштине месно је надлежан суд на чијем је подручју оставилац у време смрти имао пребивалиште, односно боравивште. Поступак се покреће по предлогу матичара који је извршио упис смрти или по предлогу наследника, уз који се подноси и смртовница. На рочишту које одређује суд, расправља се о свим питањима која се односе на заоставштину. Када суд утврди којим лицима припада право наслеђа, огласиће та лица за наследнике решењем о наслеђивању, против кога је дозвољена жалба другостепеном суду.

2. Одређивање накнаде за експроприсану непокретност - У овом поступку суд одређује накнаду за експроприсану непокретност када корисник експропријације и ранији сопственик пред надлежним општинским органом управе нису закључили пуноважан споразум о накнади за експроприсану непокретност. Поступак одређивања накнаде покреће се и води по службеној дужности. Када утврди све потребне чињенице, суд доноси решење којим одређује облик и обим, односно висину накнаде. Трошкове поступка сноси корисник експропријација.

3. Уређење управљања и коришћења заједничке ствари - У овом поступку суд уређује начин управљања и коришћења заједничке ствари сувласника, сукорисника и других судржалаца исте ствари (заједничари). Поступак се покреће по предлогу било ког заједничара, али њиме морају бити обухваћени сви заједничари. Суд решењем уређује начин коришћења или управљања заједничком ствари.

4. Деоба заједничке ствари или имовине - У овом поступку суд одлучује о деоби и начину деобе заједничких ствари или имовине. Ради се о тзв. развргнућу имовинске заједнице. Поступак се покреће по предлогу било ког заједничара, апредлог мора бити обухватити све заједничаре. Ако учесници не постигну спразум о начину деобе, суд ће донети решење о деоби и начину деобе заједничких ствари или имовине.

5. Уређење међе - У овом поступку суд утврђује границу између суседних непокретности кад су међни знаци уништени, оштећени или померени, а суседи не могу споразумно да утврде границу. Предлог за уређење међа може поднети сваки од сопственика. У решењу о уређењу међа суд описује граничну линију између земљишних парцела учесника, позивајући се на скицу успостављеног стања која је саставни део решења.

6. Судски депозит - У судски депозит се могу предати новац, хартије од вредности и друге исправе које се могу уновчити, племенити метали, драгоцености и други предмети израђени од племенитих метала. Суд доноси решење о пријему предмета, односно новца у судски депозит и одређује начин чувања. Предмети примљени у депозит се издају на основу решења суда.

7. Састављање, чување, потврђивање и поништавање исправа - У овом поступку суд саставља и потврђује исправу кад је за настанак права или пуноважност правног посла потребно постојање јавне исправе. Исправа се саставља у суду, а изузетно и ван суда када ученсик није у могућности да дође у суд. Потврђивање исправе се врши на самој исправи потписом судије и стављањем печата суда.

 

Кликом на наредни линк можете преузети Закон о ванпарничном поступку, ради детаљнијег упознавања са основним правилима и свим фазама поступка.

Закон о ванпарничном поступку *

* За преглед наведених докумената потребно је да на вашем рачунару имате инсталиран програм "Adobe reader", који можете преузети ОВДЕ.